уторак, 27. новембар 2012.

О СЛАВЉЕЊУ И ПРЕНОШЕЊУ КРСНЕ СЛАВЕ


Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ), донео јена предлог протојереја Душана Колунџића, 15. маја 1985. г. ову одлуку:
“Будући да је Крсна слава празник “Мале цркве”, то јест породице, то и најмања породица треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља Крсно име, без обзира што га отац слави у старом дому.
У знак поштовања родитеља, тако важну ствар, као што је оснивање породице и самосталност слављења Крсног имена, синови су дужни да о томе обавесте оца и замоле га да им то благослови. Ако би отац одбио или не би хтео “предати” Славу, синови треба да се обрате свештенику у месту где живе, за савет и благослов.”
Према Уставу СПЦ “Свети aрхијерејски сабор, као највише јерархијско представништво, црквено-законодавна је власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка (дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности.”
“Све одлуке Св. aрх. Сабора, канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и унутрашње уређење Цркве, пуноважне су и извршне.”
Према томе, одлуке Св. арх. сабора су обавезне за све чланове СПЦ, а то значи, да горња одлука обавезује и родитеље и синове и да је свака породица, ма где се налазила, дужна да прославља свог домаћег заштитника, своју Крсну славу. Јер, установа која доноси законе у својој надлежности, има право да их, према потреби и околностима, тумачи, допуњава, па и мења.

Дубоко се захваљујем протојереју-ставрофору Душану Колунџићу, свом драгом сабрату и саслужитељу што ми је дао могућност да овај његов текст и одлуку Светог архијерејског Сабора наше Српске Православне Цркве поставим на сајту парохије.

свештеник Иван Делић
парох глогоњски