уторак, 23. јул 2013.

Статистика Поклоничких путовања мај 2009 - јул 2013. године

У периоду од неких 50 месеци укупно је 201 верник путовао са мном. Наравно најбројни су били моји Глогоњци мада и из осталих места тај број није био мали.

Укупно из 25 места, градова и села, су људи путовали са мојом маленкошћу а ипак сам само за једно село парох. По местима статистика је оваква:

Глогоњ                                                  77 путник.
Панчево                                                24 путника.
Падинска Скела                                   16 путника.
Сефкерин                                              14 путника.
Опово                                                    13 путника.
Качарево, Београд и Врбовски по        9 путника.
Банатски Брестовац                               4 путника.
Чачак и Салаш по                                  3 путника.
Баранда, Жарково, Крњача
Падинска Скела-Прелив и
Велико Градиште по                             2 путника.
Јабука, Овча, Борча, Обреновац,
Алибунар, Бежанијска коса,
Крагујевац, Смедерево,
Дебељача и Аустралија по                   1 путник.

Пастирски и свим срцем захваљујем се свима који су путовали са мном и желим да се број путника и места повећа, као и наша радост, из путовања у путовање.

Ваш отац Иван

Извештај и пастирски утисци са Острога 2013

И ове као и многих ранијих година Српска православна Црквена општина Глогоњ, предвођена мојом маленкошћу организовала је Поклоничко путовање за Манастир Острог и остале Светиње у периоду 19. до 22. јула.

Као и раније било је пуно отказа али и нових пријава. Као и раније није испоштован рок барем пет дана пред Путовање за пријаве. Као и раније било нам је лепо, чак овај пут чини ми се најлепше, најпобожније и најрадосније. Кренућу редом.

Идеја о новом путовању родила се наравно још крајем прошлогодишњег. Термин је помало био условљен годишњим одмором нашег возача Верољуба Ћирјанића Ћире из Опова па смо ишли средином јула. На пут је кренуло 36 путника, рачунајући и мене, и то: 17 путника из Глогоња, 4 путника из Панчева, 3 путника из Чачка, 2 путника из Сефкерина, Баранде и са Врбовског, по један путник из Опова, Бежанијске Косе, Качарева, Дебељаче, Смедерева, и моја пастирска маленкост. После одслуженог молебна за Путовање кренули смо у петак 19. јула око 23 часа. Успут је ушло неколико путника (у Панчеву и Београду). Изузетно расположење појачали смо Ћира и ја непрестаним шалама. Од умора очи су ми се намах склопиле пред Јабуку а кад ме пробудио ударац у лежећег полицајца у селу Јабука смех се разлегао бусом на мој повик: "Ћиро заборависмо путнике, кад си брже стиго до Жаркова." Велико задовољство причинио ми је и полазак са нама Весне Геошев, Ћирине супруге. Мала жалост је била у томе недостатак десетак путника који су у више узастопних наврата ишли са нама. У Чачку су нам се придружили Александар Класановић, мој вољени старији сестрић (цео аутобус га је у току пута звао "сестриће"), Ђорђе Делић, син мог брата од стрица, и Никола Зечевић, њихов друг. За разлику од ранијих година трудио сам се после Златибора да не говорим пуно како би људи а и ја могли да одморе. Око шест ујутру стигли смо у манастир Милешеву, наше прво духовно одредиште.